Naknada štete

Odgovornost za prouzrokovanu štetu svodi se na obavezu naknade. Naknada je zapravo smisao sankcije za prouzrokovanu štetu (šteta je zlo koje treba popraviti naknadom). Naknada štete nije kazna što se vidi i u određivanju njene visine koja je proporcionalna šteti (ni manje ni više)- pravilo o potpunoj ili integralnoj naknadi štete. Razlikujemo naknadu imovinske i naknadu moralne štete.

Sud će uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle uzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se materijalna situacija oštećenog dovede u ono stanje u kojem bi se nalazio da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Popravljanje imovinske štete se vrši na dva načina: uspostavljanjem ranijeg stanja i naknadom u novcu.

Moralna šteta je povreda nekog ličnog dobra koje nije imovinske prirode (čast, ugled fizički i duševni bol, strah) U prethodno navedenom slučaju naknada nije u pravom smislu popravljanje štete, u pitanju je satisfakcija za pričinjenu štetu.

Vrste naknade su:

• uspostavljnje prethodnog stanja (Nenovčani oblik naknade (ZOO 199) U slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti, na trošak štetnika, objavljivanje presude odnosno ispravke, ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena, ili bilo šta drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom.

• novčana naknada (Novčani oblik naknade) (ZOO 200) (1) Za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog smanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica te za strah, sud će, ako nađe da okolnosti slučaja a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdavaju, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i kad nje nema. (2) Pri odlučivanju o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

 

Naknada imovinske i naknada moralne štete mogu ići paralelno.

Okolnosti koje su bitne za dosuđivanje naknade (sudski veštak daje mišljenje) su: jačina bolova ili strah, trajanje bolova ili straha, značaj povređenog dobra i cilj kome služi naknada.

Pravo na naknadu štete možete ostvariti prilikom saobraćajnih nezgoda, povreda na radu, ujeda psa, povrede na javnom mestu i u gradskom prevozu, kao i zbog neosnovanog lišenja slobode.

Potraživanje naknade štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik saznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. U svakom slučaju pravo na naknadu štete zastareva u roku od pet godina od kada je šteta nastala.