Kupovina nekretnine je jedan od najvažnijih i najkompleksnijih finansijskih koraka u životu. Ovaj proces uključuje mnogo pravnih i administrativnih aspekata koji mogu biti zbunjujući i zahtevni za osobe koje nisu upućene u zakonodavne procedure. Angažovanje advokata koji je specijalizovan za imovinsko pravo može biti od ključne važnosti za zaštitu vaših interesa i bezbednost tokom celokupnog postupka.

1. Provera pravnog statusa nekretnine: Advokat može proveriti sve relevantne informacije o nekretnini, kao što su vlasničko, eventualne hipoteke, tereti ili drugi pravni problemi koji mogu uticati na vašu kupovinu. Bez ove provere, postoji rizik da kupite nekretninu koja ima nepoznate dugove ili sporne vlasničke odnose.
2. Pravilno sastavljanje ugovora. Ugovor o kupovini nekretnine je pravni dokument koji mora biti precizan i usklađen sa zakonodavstvom. Advokat će se pobrinuti da ugovor bude pravilno sastavljen, uzimajući u obzir sve specifičnosti transakcije, što uključuje i prava i obaveze obe strane, uslove plaćanja, rokove i druge važne detalje.
3. Savetovanje tokom pregovaranja. Kada je u pitanju cena i uslovi kupovine, pregovaranje je ključni deo procesa. Advokat sa iskustvom može vam pomoći da pregovarate uslove koji su u vašem najboljem interesu, osiguravajući da ne napravite finansijski nepovoljan dogovor.
4. Rešavanje administrativnih pitanja. Kupovina nekretnine uključuje brojne administrativne i poreske obaveze. Advokat će vas voditi kroz potrebne korake, kao što su plaćanje poreza na promet i druge formalnosti koje su neophodne kako bi transakcija bila zakonita i bezbedna.
5. Pravna zaštita u slučaju spora. Ako dođe do nesuglasica ili spora tokom ili nakon transakcije, advokat može pružiti pravnu pomoć u rešavanju tih problema. Bilo da je reč o reklamaciji na kvalitet ili iznosu kupovine, ili čak o parničnim postupcima, advokat će štititi vaše interese i pružiti vam savete kako da postupite.
6. Osiguranje vaše investicije. Kupovina nekretnine je velika finansijska investicija, a pravilno sproveden pravni postupak pomaže da se obezbedi sigurnost te investicije. Advokat je vaš partner koji štiti vaša prava, što je ključno za sigurnost u ovom procesu.

Na kraju kupovina nekretnine je ozbiljan i složen pravni proces, koji zahteva pažnju na detalje i stručno vođenje. Angažovanjem advokata, obezbeđujete da svaki korak bude zakonit, siguran i u vašem interesu. Takođe, investirate u sigurnost vaše kupovine i izbegavate potencijalne probleme u budućnosti.

Чланак Zašto je potrebna pomoć advokata prilikom kupovine nekretnine? се појављује прво на Advokat Novi Sad.

U današnjem poslovnom okruženju, kada se informacije često razmenjuju među partnerima, zaposlenima i trećim stranama, zaštita poverljivih podataka postaje ključna za očuvanje konkurentske prednosti i zaštitu interesa firme. Ugovor o poverljivosti, poznat kao NDA (Non-Disclosure Agreement), je pravni instrument koji osigurava da strane koje imaju pristup osetljivim informacijama neće te informacije otkriti ili zloupotrebiti. Iako se mnoge firme oslanjaju na generičke NDA-ove, važno je da ovaj ugovor bude pažljivo sastavljen kako bi zaista zaštitio vaše interese.

Zašto je važan dobar NDA?

Mnoge firme potpisuju generičke i standardizovane NDA-ove koji možda nisu dovoljno specifični za njihov specifičan poslovni kontekst, što može dovesti do toga da ne budu u potpunosti zaštićeni. Iako ovi ugovori mogu delovati kao dovoljna zaštita, često ne sadrže sve ključne odredbe koje su potrebne kako bi se obezbedila pravična zaštita u slučaju kršenja poverljivosti. Dobar NDA treba biti prilagođen specifičnim okolnostima, vrsti informacija koje se razmenjuju, kao i potencijalnim rizicima.

Šta sve treba da sadrži dobar NDA?

1.  Definicija poverljivih informacija
   Jasan opis šta se smatra poverljivim informacijama ključno je za zaštitu vaših podataka. Bez ove odredbe, strane mogu imati različita tumačenja o tome šta spada u poverljive informacije. Definicija treba da bude što preciznija i da pokrije sve vrste podataka koji se smatraju poverljivim (npr. poslovni planovi, tehnološki podaci, finansijski izveštaji, marketinške strategije).
2. Obaveze i odgovornosti strana
   NDA mora jasno definisati koje su obaveze strana u vezi sa zaštitom poverljivih podataka. Ovo uključuje obavezu da strane neće otkriti informacije trećim licima bez dozvole, kao i da će preduzeti odgovarajuće mere zaštite podataka.
3. Period trajanja poverljivosti
   Nije dovoljno samo definisati šta je poverljivo; važno je navesti i koliko dugo poverljivost traje. Ponekad informacije mogu biti poverljive samo tokom određenog vremenskog perioda, dok u drugim slučajevima zaštita može trajati neograničeno, zavisno od vrste podataka.
4.  Izuzeci od poverljivosti
   Iako je osnovna svrha NDA da zaštiti poverljive informacije, u praksi postoje situacije u kojima otkrivanje informacija može biti dozvoljeno. Ovi izuzeci treba da budu jasno definisani i mogu obuhvatiti slučajeve kada informacija postane javna, kada je otkrivena na sudu ili kada je obavezna od strane zakona.
5. Posledice kršenja ugovora
   NDA mora jasno precizirati koje su posledice u slučaju kršenja ugovora, uključujući moguće finansijske sankcije, kao i mogućnost pokretanja tužbe za naknadu štete. Ova odredba pruža dodatnu sigurnost firmama koje žele da obezbede ozbiljan pristup zaštiti poverljivih podataka.
6. Prava na intelektualnu svojinu
   Ako je razmena poverljivih informacija povezana sa intelektualnom svojinom (npr. patentima, autorskim pravima, brendovima), ugovor mora precizirati ko ima prava na ove informacije i kako se ta prava mogu koristiti.
7.  Razrešenje sporova

U slučaju nesuglasica u vezi sa tumačenjem ili primenom NDA, ugovor treba da navede način rešavanja sporova. To može uključivati medijaciju, arbitražu ili sudski postupak, kao i nadležnost i jurisdikciju koja se primenjuje.

Check-lista: 5 stvari koje svaki NDA mora da sadrži:

1. Definicija poverljivih informacija – Precizno navedite šta se smatra poverljivim.
2. Obaveze zaštite podataka – Jasno definišite obaveze u vezi sa očuvanjem poverljivosti.
3. Period trajanja poverljivosti – Odredite koliko dugo podaci ostaju poverljivi.
4. Izuzeci od poverljivosti – Navedi okolnosti pod kojima informacije mogu biti otkrivene.
5. Posledice kršenja ugovora – Definišite sankcije i pravne posledice u slučaju povrede ugovora.

U zaključku, dobar ugovor o poverljivosti je ključan alat za zaštitu poslovnih interesa i zaštitu osetljivih informacija. Potpisivanje generičkog NDA može izgledati kao dovoljno rešenje, ali često se izostavljaju ključne odredbe koje mogu biti presudne za vašu zaštitu. Preporučuje se da svaki NDA bude prilagođen specifičnim okolnostima i da bude pregledan od strane pravnog stručnjaka kako bi osigurao maksimalnu zaštitu za vašu firmu.
Za sve dodatne informacije ili pomoć u sastavljanju ili reviziji ugovora o poverljivosti, obratite se našoj advokatskoj kancelariji koja će vam pružiti podršku i savetovanje na najvišem nivou.

Чланак Šta sve treba da sadrži dobar ugovor o poverljivosti (NDA) се појављује прво на Advokat Novi Sad.

Kada je reč o prenosu imovine, naročito nekretnina, mnogi se pitaju šta je bolja opcija: ugovor o poklonu ili ugovor o doživotnom izdržavanju. Iako oba ugovora omogućavaju prenos vlasništva, njihova pravna priroda, posledice i nivo sigurnosti za učesnike znatno se razlikuju.
U nastavku saznajte koja je razlika između ugovora o poklonu i ugovora o doživotnom izdržavanju, koje su prednosti i mane oba rešenja, i kako da zaštitite svoja prava.

Šta je ugovor o poklonu?

Ugovor o poklonu je pravni dokument kojim jedna osoba (poklonodavac) besplatno prenosi imovinu na drugu osobu (poklonoprimca), bez ikakve protivusluge.

• Ključne karakteristike ugovora o poklonu:
•  Prenos imovine je bez naknade.
• Poklonoprimac odmah stiče vlasništvo nad predmetom poklona (najčešće nekretninom).
• Poklonodavac nema više nikakva prava na poklonjenu imovinu, sem ukoliko se ne ustanovi doživotno plodouživanje.

Moguće je opozvati poklon u slučaju ozbiljne nezahvalnosti poklonoprimca.
Popularna fraza: Poklon nekretnine bez protivusluge – često se koristi kada roditelji žele da prenesu stan ili kuću na decu.

Šta je ugovor o doživotnom izdržavanju?

Ugovor o doživotnom izdržavanju podrazumeva da se jedna osoba (primalac izdržavanja) obavezuje da izdržava drugu osobu (davaoca izdržavanja) do kraja njegovog života. Kao protivuslugu, primalac izdržavanja stiče pravo na imovinu tek nakon smrti davaoca.

Ključne karakteristike ugovora o doživotnom izdržavanju:

• Imovina se ne prenosi odmah – vlasništvo prelazi tek po smrti davaoca izdržavanja.
• Primalac ima zakonsku obavezu brige, pomoći i nege.
• Ugovor je obavezan za obe strane – sadrži element razmene.
• U slučaju neispunjavanja obaveza, ugovor se može raskinuti tužbom pred sudom.

Važno: Ugovor o doživotnom izdržavanju ima veću pravnu težinu i često se koristi kada je u pitanju zaštita starijih osoba i osiguranje životne sigurnosti.

Ugovor o poklonu ili ugovor o doživotnom izdržavanju – šta izabrati?

Evo jednostavne uporedne tabele:

Zaključak

Ako želite brz prenos imovine bez obaveza, ugovor o poklonu je jednostavnije rešenje. Međutim, ako želite da obezbedite brigu, negu i sigurnost do kraja života, ugovor o doživotnom izdržavanju nudi daleko više zaštite.

Potrebna vam je pomoć oko sastavljanja ugovora?
Naša advokatska kancelarija pruža pravno savetovanje i izradu ugovora u skladu sa važećim zakonima. Kontaktirajte nas kako biste dobili personalizovanu pravnu podršku i izbegli rizike u prenosu imovine.

Чланак Razlika između ugovora o poklonu i ugovora се појављује прво на Advokat Novi Sad.

Razvod braka je jedna od najtežih odluka u životu, ali u mnogim slučajevima ona predstavlja i novi početak. Bez obzira na razloge koji su doveli do kraja zajednice, važno je proći kroz taj proces uz što manje stresa, uz adekvatnu pravnu, emocionalnu i psihološku podršku.
Razvod braka je važan pravni korak koji nosi brojne posledice po supružnike, decu i imovinske odnose. U našoj advokatskoj kancelariji pružamo sveobuhvatnu pravnu podršku klijentima tokom procesa razvoda, sa ciljem da zaštitimo njihova prava i interese, uz maksimalno poštovanje privatnosti i dostojanstva svakog pojedinca.

Vrste razvoda

• U pravnoj praksi, razvod braka može se sprovesti na dva osnovna načina:
  Sporazumni razvod – kada su oba supružnika saglasna da se razvedu i dogovore se oko svih ključnih pitanja: podele imovine, starateljstva nad decom, alimentacije i kontakta sa decom. Ovaj postupak je efikasniji, brži i manje stresan.
•  Razvod po tužbi – kada ne postoji saglasnost između supružnika, sud odlučuje o razvodu kao i o svim spornim pitanjima. U ovim slučajevima, profesionalna pravna pomoć je od izuzetnog značaja.
  Ključna pravna pitanja u postupku razvoda
  Prilikom razvoda, rešavaju se brojna važna pitanja, uključujući:
•  Deoba bračne imovine – zakon propisuje da se zajednička imovina supružnika deli ravnopravno, osim ako nije drugačije ugovoreno.
•  Pitanja roditeljskog prava i starateljstva – sud odlučuje u najboljem interesu deteta, uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti.
• Izdržavanje dece (alimentacija) – roditelj koji ne živi sa detetom dužan je da doprinosi njegovom izdržavanju.
• Izdržavanje supružnika – u određenim situacijama, jedan supružnik može imati pravo na izdržavanje i nakon razvoda.

Uloga advokata u postupku razvoda

• Angažovanje advokata pruža sigurnost da su vaša prava zaštićena, a procedura pravilno sprovedena. Naša kancelarija nudi:
• Pravno savetovanje pre i tokom razvoda
• Izradu predloga sporazuma o razvodu i svih pratećih dokumenata
•  Zastupanje pred sudom u parničnom postupku
• Zaštitu interesa u vezi sa imovinskim i porodičnim pravima

Svesni smo da je razvod osetljivo životno pitanje. Naš pristup je profesionalan, pouzdan i diskretan. Svakom klijentu pristupamo individualno, uvažavajući njegove potrebe i specifičnosti slučaja.

Potrebna vam je pravna pomoć u vezi sa razvodom?
Obratite nam se za zakazivanje konsultacija. Naša advokatska kancelarija je tu da vam pruži podršku i pravno rešenje u skladu sa zakonom i vašim interesima.

Чланак Razvod braka – pravna procedura i vaša prava се појављује прво на Advokat Novi Sad.

Чланак Sporazumni razvod braka се појављује прво на Advokat Novi Sad.

Чланак Naknada štete се појављује прво на Advokat Novi Sad.

Ostavinski postupak (raspravljanje zaostavštine) je vanparnični postupak u kom sud ili javni beležnik utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima i drugim licima.

Ko pokreće ostavinski postupak? Ko je nadležan za ostavinski postupak?

Ostavinski postupak pokreće se po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo. Takođe, ostavinski postupak može se pokrenuti po predlogu za pokretanje ostavinske rasprave koji može podneti sudu svako pravno zainteresovano lice.

Za raspravljanje zaostavštine stvarno je nadležan osnovni sud na čijem području je ostavilac u vreme smrti imao prebivalište odnosno boravište. Ukoliko ostavilac nije imao u vreme smrti prijavljeno ni prebivalište ni boravište na teritoriji Republike Srbije, mesno će biti nadležan sud na čijem se području nalazi pretežni deo ostaviočeve zaostavštine. U toku celog postupka nadležni sud može da izrekne mere za obezbeđenje zaostavštine.

Kada se pokrene ostavinski postupak njega dalje sprovodi sud ili sprovođenje ostavinskog postupka može da poveri javnom beležniku.

Ostavinski postupak podrazumeva nekoliko faza:

1. Popis i procena imovine
2. Postupak po prijemu smrtovnice
3. Raspravljanje zaostavštine
4. Donošenje rešenja o nasleđivanju

Neophodno je da sud/ javni beležnik pre svega utvrdi sve preduslove za otvaranje rasprave: da li je ostavilac preminuo, da li je iza sebe ostavio imovinu i kolika je njena vrednost, da li postoji testament, da li postoje naslednici.

Sud/javni beležnik je dužan da prilikom raspravljanja zaostavštine raspravi sva pitanja koja su od značaja: sastav, sadržinu i vrednost zaostavštine, koja lica imaju pravno na nasleđe (ko su naslednici), veličinu naslednih delova, pravo na legat. Sud/javni beležnik zakazuje ročište za raspravljanje zaostavštine na koje poziva sva zainteresovana lica, kako srodnike tako i testamentarne naslednike i legatare koji ne moraju biti srodinici.

Na ročištu za raspravljanje zaostavštine testamentarni i zakonski naslednici dužni su da daju nasledničke izjave. Naslednička izjava može biti pozitivna (da se naslednik prima nasledstva) ili negativna (da se odriče nasledstva), takođe naslednička izjava ne može biti delimična (npr. da se naslednik prima samo prava ali ne i obaveza) i ne može biti data pod uslovom.

Kod negativne nasledničke izjave bitno je napomenuti da ona ne isključuje pravo predstavljanja (naslednikov potomak se poziva da nasledni).

Takođe, bitno je napomenuti da izjava naslednika da se odriče svog naslednog dela u korist drugog naslednika, nije negativna nasledna izjava već pozitivna nasledna izjava kojom se naslednik u stvari prvo prima nasledstva, a zatim svoj deo poklanja drugom. Ovo je vrlo bitan momenat,jer utiče na pravila oporezivanja i u ovom slučaju će se taj deo zaostavštine nasledniku u čiju korist se odrekao oporezivati kao poklon.

Nasledna izjava može se dati i u pisanom obliku, ali mora biti overena od strane javnog beležnika.

Ukoliko se neki od naslednika ne pojavi na ročištu za raspravljanje zaostavštine sud/javni beležnik će uzeti kao da je dao pozitivnu naslednu izjavu.

Sud/javni beležnik na ostavinskoj raspravi raspravlja samo one činjenice koje nisu sporne, odnosno primenjuje pravo na utvrđene činjenice koje nisu sporne. Ukoliko se u toku ostavinske rasprave jave sporne činjenice (npr. jedan od naslednika istakne da je testament falsifikovan) ostavinski sud/javni beležnik će prekinuti raspravu rešenjem i uputit stranke da spor reše u parničnom postupku.

Rešenje o nasleđivanju

Nakon ročišta za raspravljanje zaostavštine i nakon što je sud utvrdio sve činjenice koje su od značaja za raspravljanje zaostavštine, donosi rešenje o nasleđivanju kojim utvrđuje ko su naslednici umrlog, koliki su njihovi nasledni delovi, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, a koja legatarima kao i drugim licima (npr. plodouživanje).

Rešenje o nasleđivanju može da se pobija žalbom u roku od 15 dana od prijema rešenja. Nakon što rešenje o nasleđivanju postane pravnosnažno vanrednim pravnim lekovima se ne može tražiti ponavljanje postupka već zainteresovana strana mora svoja prava ostvariti u parničnom postupku (po tužbi) ili postavljanjem nekog od naslednopravnih zahteva posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju.​​

Za sva dalja pitanja i eventualne informacije advokatska kancelarija Malešev Vam stoji na raspolaganju.

Чланак Ostavinski postupak се појављује прво на Advokat Novi Sad.

Ugovor o doživotnom izdržavanju je regulisan odredbama Zakona o nasleđivanju. Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.

Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. Ukoliko nije ništa posebno ugovoreno obaveza izdržavanja obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave odnosno mora se overiti kod javnog beležnika. Ukoliko je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju nepokretnost, nadležan je javni beležnik prema mestu nalaženja nepokretnosti. Tako npr. ukoliko je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju stan ili kuća, koja se nalazi u Novom Sadu, za overu (solemnizaciju) nadležan je javni beležnik iz Novog Sada.

Prilikom solemnizacije ugovora javni beležnik je dužan da strane u ugovoru upozori da imovina koja je predmet ovog ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici. Prethodno navedenu napomenu javni beležnik stavlja u klauzuli o potvrđivanju. Ukoliko ne postoji ova napomena u klauzuli o potvrđivanju, ugovor je ništav.

,,IMOVINA KOJA JE PREDMET OVOG UGOVORA NE ULAZI U ZAOSTAVŠTINU I IZ NJE SE NE MOGU NAMIRITI NUŽNI NASLEDNICI”

Takođe, ništav je ugovor kada je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično). Kako ugovor ne bi bio ništav u prethodno navedenom slučaju potrebno je pribaviti saglasnost nadležnog organa starateljstva.

Doživotno izdržavanje je moguće ugovoriti za dvoje ili više lica. Kada je doživotno izdržavanje ugovoreno za dva ili više lica svako od njih ima prava na određena davanja i činjenja. Doživotno izdržavanje je moguće ugovoriti i u korist trećeg lica. Kada je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, davalac izdržavanja stiče svojinu na predmetu ugovora u trenutku smrti njegovog saugovarača, sem ukoliko nije ugovoreno da svojina prelazi u trenutku smrti trećeg lica. U ovom slučaju, obaveza izdržavanja traje do smrti trećeg lica.

Davalac izdržavanja može svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnoj knjizi. U tom slučaju upisuje se posebna zabeležba postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju. Takođe, isto pravo posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja ima i treće lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.

,,DAVALAC IZDRŽAVANJA MOŽE SVOJE PRAVO IZ UGOVORA UPISATI U KATASTAR NEPOKRETNOSI”

Što se tiče potraživanja primaoca izdržavanja, potraživanja primaoca izdržavanja ne mogu se preneti na drugo lice.

Ako se međusobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnošljivi, svako od njih može zahtevati da sud raskine ugovor. Kad sud izrekne raskid, primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena davanja i usluge. Ako je do raskida došlo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravičnu naknadu. Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, raskid ugovora posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.

Ukoliko se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano, sud može, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. Sud može pravo primaoca izdržavanja preinačiti u doživotnu rentu ako se saglase ugovornice. Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, raskid ugovora posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.

,,AKO SE MEĐUSOBNI ODNOSI UGOVORNIKA IZ BILO KOG RAZLOGA TOLIKO POREMETE DA POSTANU NEPODNOŠLJIVI, SVAKA STRANA MOŽE TRAŽITI DA SUD RASKINE UGOVOR”

Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.

U prethodno navedenom slučaju zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaočeve. Rok od jedne godine ne može početi da teče pre smrti primaoca izdržavanja.

Posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, naravno ako pristanu da prihvate njegove obaveze. Ako oni ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovor se raskida a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje.

Ukoliko bračni drug i potomci davaoca izdržavanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze, mogu zahtevati naknadu od primaoca izdržavanja. Sud će tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni ceneći imovno stanje primaoca izdržavanja i onih koji su bili ovlašćeni na produženje ugovora.

Ugovor o doživotnom izdržavanju predstavlja jedan složeni ugovor, te je prilikom njegovog sačinjavanja potrebno sagledati sve aspekte naslednog prava, kao i njegov uticaj na režim bračne sutekovine. Takođe, potrebno je imati poverenja u osobu sa kojom se zaključuje ugovor da ne bi kasnije došlo do raskida ugovora, jer problem nastaje ukoliko obe strane nisu saglasne da žele da raskinu ugovor o doživotnom izdržavanju. Nemojte čekati da se prethodno navedene nedoumice, kao i mnoge druge pojave nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju, nego ih sve rešite pre zaključenja istog.

Advokatska kancelarija Malešev, kao advokatska kancelarija iz Novog Sada se bavi sačinjavanjem ugovora o doživotnom izdržavanju, kao i davanjem pravnih saveta povodom prethodno navedenog ugovora. Takođe, kao advokatska kancelarija za sačinjavanje ugovora o doživotnom izdržavanju sačinjavamo iste kako za teritoriju Novog Sada, tako i za teritoriju cele Republike Srbije.

Чланак Ugovor o doživotnom izdržavanju се појављује прво на Advokat Novi Sad.

Dokumentarni materijal, kako je određeno u članu 2. Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2020 – dalje: Zakon), predstavlja celinu dokumenata ili zapisa nastalih ili primljenih delovanjem i radom subjekata (državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzeća, imalaca javnih ovlašćenja, privrednih društava, preduzetnika, lica koja obavljaju registrovanu delatnost, verskih zajednica, kao i drugih pravnih ili fizičkih lica), u izvornom ili reprodukovanom obliku dokumenta, bez obzira na formu i format beleženja, kao i propisane evidencije o njemu. Iz ovog određenja jasno je da dokumentarni materijal može biti kako u štampanom, tako i u elektronskom obliku, a dalje se kaže da je dokumentarni materijal u elektronskom obliku – onaj koji je izvorno nastao u elektronskom obliku.

Dokument, kako Zakon određuje je: “zapis bilo koje vrste, oblika i tehnike izrade, koji sadržajem, kontekstom i strukturom pruža dokaz o aktivnosti koju pravno ili fizičko lice preduzima, obavlja ili zaključuje tokom svoje delatnosti ili lične aktivnosti”.

Dokument ima svojstva:

Autentičnost – dokument kojim se može dokazati neka tvrdnja, da je on stvoren ili poslat od strane određenog lica, u vreme kada se tvrdi da je to i učinjeno

Verodostojnost – sadržaju dokumenta se može verovati da potpuno i tačno predstavlja poslovne aktivnosti ili činjenice koje potvrđuje i na koje se može osloniti tokom narednih poslovnih aktivnosti

Celovitost – dokument je potpun i neizmenjen

Upotrebljivost – dokument se može locirati, pretražiti, predstaviti i interpretirati

Novim zakonom dat spisak/lista obaveza za subjekte, te je svaki stvaralac arhivske građe i dokumentarnog materijala u obavezi da:

1) obezbedi odgovarajući prostor i opremu za smeštaj i zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala;

2) odredi odgovorno stručno lice za zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala i postupanje sa arhivskom građom i dokumentarnim materijalom;

3) evidentira, označava, klasifikuje, datira i arhivira arhivsku građu i dokumentarni materijal;

4) predaje arhivsku građu nadležnom arhivu pod uslovima i u rokovima predviđenim ovim zakonom;

5) osigura trajno čuvanje arhivske građe u elektronskom obliku, njeno održavanje, migriranje, odnosno prebacivanje na nove nosače u propisanim formatima do predaje arhivske građe u elektronskom obliku nadležnom javnom arhivu;

6) vodi arhivsku knjigu na propisanom obrascu;

7) dostavi nadležnom arhivu prepis arhivske knjige najkasnije do 30. aprila tekuće godine, za dokumentarni materijal nastao u prethodnoj godini;

8) pribavi mišljenje nadležnog arhiva pre preduzimanja mera koje se odnose na arhivsku građu i dokumentarni materijal (statusne promene, fizičko preseljenje, adaptacija prostorija, otvaranje stečaja ili likvidacije, mikrofilmovanje, digitalizacija i dr.);

9) odabira arhivsku građu i izdvaja radi uništenja bezvredan dokumentarni materijal kojem je istekao rok čuvanja, godinu dana od dana isteka utvrđenog roka;

10) omogući ovlašćenom licu nadležnog javnog arhiva stručni nadzor nad evidentiranjem, klasifikovanjem, odabiranjem, arhiviranjem, čuvanjem, stručnim održavanjem i zaštitom arhivske građe, odnosno nad njenim odabiranjem iz dokumentarnog materijala;

11) postupa u skladu sa merama i rokovima koje nadležni arhiv naloži rešenjem a na osnovu prethodno sačinjenog zapisnika o utvrđenom stanju zaštite arhivske građe i dokumentarnog materijala;

12) obavesti nadležni javni arhiv o svim promenama koje su od značaja za arhivsku građu najkasnije u roku od 30 dana od dana njihovog nastanka.

Takođe, zakon o arhivskoj građi određuje obavezu za stvaraoce da donesu:

1) opšti akt o načinu evidentiranja, klasifikovanja, arhiviranja i čuvanja arhivske građe i dokumentarnog materijala;

2) listu kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja;

3) opšti akt o načinu evidentiranja, zaštite, i korišćenja elektronskih dokumenata.

Arhivsku knjigu su obavezni da vode stvaraoci i imaoci arhivske građe i dokumentarnog materijala, osim fizičkih lica, dakle obavezni su da je vode: državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, imalaca javnih ovlašćenja, privredna društava i druga pravna lica. Arhivska knjiga predstavlja inventar dokumentacije. U arhivsku knjigu se ne upisuje sâm sadržaj dokumenata niti njihovi naslovi nego se grupno popisuje količina dokumenata nastala u kalendarskoj godini, grupisana po kategorijama.

Predviđena kazna za pravno lice iznosi od 50.000,00 do 2000.000,00 dinara, a kazna za odgovorno lice u pravnom licu je od 5.000,00 do 150.000,00 dinara.

Pored sastavljanja dokumentacije pružamo i pravne savete.

Чланак Obaveze privrednih društava povodom Zakona o arhivskoj građi се појављује прво на Advokat Novi Sad.

Ugovor o poklonu je ugovor kojim poklonodavac prenosi na poklonoprimca pravo svojine određene stvari, odnosno drugo određeno pravo ili da mu, na račun svoje imovine, učini neku korist.

Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje.

Obaveze poklonodavca

Poklon je jednostrano obavezan ugovor i zato se kod njega i javljaju samo obaveze poklonodavca. Ta pravna osobina proizilazi iz pojma ugovora o poklonu prema kome poklonodavac prenosi na poklonoprimca određeno imovinsko pravo ili kakvu korist, bez ikakve naknade. Poklonoprimac nema obaveze, jer je reč o dobročinom ugovoru. Neke od obaveza poklonodavca su:

Obaveza prenosa prava predajom stvari ili obećanjem predaje stvari – Ako se ugovor o poklonu posmatra kao realni ugovor, onda se on zaključuje tek predajom stvari. Ako se posmatra kao pismeni ugovor onda on nastaje zaključenjem ugovora po kome poklonodavac ima obavezu da preda stvar poklonoprimcu jer je to ugovorom obećao.

Obaveza naknade štete – Pošto je poklon dobročin ugovor, poklonodavac ne odgovara za pravne i fizičke nedostatke na stvari. Ako su pravni ili fizički nedostaci na stvari prouzrokovali takvu štetu poklonoprimcu u vidu izdatka troškova i sl, poklonodavac je dužan da poklonoprimcu nadoknadi tu štetu.

Opšte odredbe Zakona o obligacionim odnosima primenljive su i na ugovor o poklonu, kao i na sve druge ugovore. To su na primer: odredbe o nedopuštenosti osnova ili predmeta ugovora, protivnosti prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima i sl.

Kod ugovora o poklonu, takođe, treba obratiti pažnju i na uticaj pravila naslednog prava. Nasledniku se poklon koji mu je učinjen uračunava u njegov nasledni deo, osim ako je u pitanju uobičajen poklon i ako je on manje vrednosti, kao i ako je drugačije rečeno ili je postojala drugačija namera. Takođe, ako je u poslednjoj godini života poklonodavca poklon učinjen drugome, ukoliko je nužni deo naslednika time ugrožen, takav poklon može biti osporen.

Porez na poklon

Kod ugovora na poklon plaća se porez a poklon, i ta poreska obaveza glasi na poklonoprimca. Porez biste morali da platite na poklonjenu nepokretnost, poklonjenu stvar, gotov novac i druge moguće predmete poklona za koje Zakon o porezima na imovinu propisuje obavezu plaćanja poreza na poklon. Međutim, kod obaveze plaćanja poreza na poklon, postoje određene olakšice i osnovi oslobađanja od ove obaveze.

Od poreza na poklon oslobođeni su srodnici poklonodavca koji su u njegovom prvom naslednom redu, odnosno, njegova deca, kao i bračni drug. Naslednici drugog naslednog reda su roditelji, braća i sestre, koji u nekim slučajevima, ako imaju posebnu vezu sa predmetom

poklona, takođe mogu biti oslobođeni poreza. Ti slučajevi izričito su regulisani Zakonom. Ukoliko ne spadaju u izričito regulisane slučajeve propisane zakonom poklonoprimci koji su u drugom naslednom redu poklonodavca, plaćaju porez u visini od 1,5 % vrednosti poklona. Dok treći nasledni red i svi ostali plačaju 2,5% vrednosti poklona.

Raskid ugovora

Ugovor o poklonu je jednostrano obavezan dobročin ugovor, ali on je i dvostrani pravni posao. On se može raskinuti sporazumno ili jednostranim raskidom od strane poklonodavca. U slučaju jednostranog raskida ugovora mogu postojati sledeći razlozi:

Nezahvalnost – Poklonoprimac duguje zahvalnost za naklonost poklonodavca. Ukoliko poklonoprimac izrazi nezahvalnost, novi zakoni tu nezahvalnost uzimaju kao razlog za raskid ugovora o poklonu.

Osiromašenje poklonodavca – Osiromašenje je nedostatak nužnih sredstava za život. Mora postojati visok nivo osiromašenja, takvo, da dovodi u pitanje materijalnu egzistenciju poklonodavca i lica koje je dužan da izdržava.

Razvod, poništenje braka – U slučaju razvoda, pravi se razlika između običnih i ostalih poklona. Obični pokloni se ne vraćaju, a ostali pokloni se mogu vratiti prema pravnim pravilima.

Opoziv poklona od strane trećih lica

Pored zastupanja povodom sastava ugovora o poklonu, poreza na poklon i ostalih drugih pitanja, koja su navedena u gore navedenom tekstu, pružamo i pravno savetovanje povodom istih.

Чланак Ugovor o poklonu се појављује прво на Advokat Novi Sad.