Kupovina nekretnine je jedan od najvažnijih i najkompleksnijih finansijskih koraka u životu. Ovaj proces uključuje mnogo pravnih i administrativnih aspekata koji mogu biti zbunjujući i zahtevni za osobe koje nisu upućene u zakonodavne procedure. Angažovanje advokata koji je specijalizovan za imovinsko pravo može biti od ključne važnosti za zaštitu vaših interesa i bezbednost tokom celokupnog postupka.

1. Provera pravnog statusa nekretnine: Advokat može proveriti sve relevantne informacije o nekretnini, kao što su vlasničko, eventualne hipoteke, tereti ili drugi pravni problemi koji mogu uticati na vašu kupovinu. Bez ove provere, postoji rizik da kupite nekretninu koja ima nepoznate dugove ili sporne vlasničke odnose.
2. Pravilno sastavljanje ugovora. Ugovor o kupovini nekretnine je pravni dokument koji mora biti precizan i usklađen sa zakonodavstvom. Advokat će se pobrinuti da ugovor bude pravilno sastavljen, uzimajući u obzir sve specifičnosti transakcije, što uključuje i prava i obaveze obe strane, uslove plaćanja, rokove i druge važne detalje.
3. Savetovanje tokom pregovaranja. Kada je u pitanju cena i uslovi kupovine, pregovaranje je ključni deo procesa. Advokat sa iskustvom može vam pomoći da pregovarate uslove koji su u vašem najboljem interesu, osiguravajući da ne napravite finansijski nepovoljan dogovor.
4. Rešavanje administrativnih pitanja. Kupovina nekretnine uključuje brojne administrativne i poreske obaveze. Advokat će vas voditi kroz potrebne korake, kao što su plaćanje poreza na promet i druge formalnosti koje su neophodne kako bi transakcija bila zakonita i bezbedna.
5. Pravna zaštita u slučaju spora. Ako dođe do nesuglasica ili spora tokom ili nakon transakcije, advokat može pružiti pravnu pomoć u rešavanju tih problema. Bilo da je reč o reklamaciji na kvalitet ili iznosu kupovine, ili čak o parničnim postupcima, advokat će štititi vaše interese i pružiti vam savete kako da postupite.
6. Osiguranje vaše investicije. Kupovina nekretnine je velika finansijska investicija, a pravilno sproveden pravni postupak pomaže da se obezbedi sigurnost te investicije. Advokat je vaš partner koji štiti vaša prava, što je ključno za sigurnost u ovom procesu.

Na kraju kupovina nekretnine je ozbiljan i složen pravni proces, koji zahteva pažnju na detalje i stručno vođenje. Angažovanjem advokata, obezbeđujete da svaki korak bude zakonit, siguran i u vašem interesu. Takođe, investirate u sigurnost vaše kupovine i izbegavate potencijalne probleme u budućnosti.

Чланак Zašto je potrebna pomoć advokata prilikom kupovine nekretnine? се појављује прво на Advokat Novi Sad.

Ugovor o poklonu je ugovor kojim poklonodavac prenosi na poklonoprimca pravo svojine određene stvari, odnosno drugo određeno pravo ili da mu, na račun svoje imovine, učini neku korist.

Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje.

Obaveze poklonodavca

Poklon je jednostrano obavezan ugovor i zato se kod njega i javljaju samo obaveze poklonodavca. Ta pravna osobina proizilazi iz pojma ugovora o poklonu prema kome poklonodavac prenosi na poklonoprimca određeno imovinsko pravo ili kakvu korist, bez ikakve naknade. Poklonoprimac nema obaveze, jer je reč o dobročinom ugovoru. Neke od obaveza poklonodavca su:

Obaveza prenosa prava predajom stvari ili obećanjem predaje stvari – Ako se ugovor o poklonu posmatra kao realni ugovor, onda se on zaključuje tek predajom stvari. Ako se posmatra kao pismeni ugovor onda on nastaje zaključenjem ugovora po kome poklonodavac ima obavezu da preda stvar poklonoprimcu jer je to ugovorom obećao.

Obaveza naknade štete – Pošto je poklon dobročin ugovor, poklonodavac ne odgovara za pravne i fizičke nedostatke na stvari. Ako su pravni ili fizički nedostaci na stvari prouzrokovali takvu štetu poklonoprimcu u vidu izdatka troškova i sl, poklonodavac je dužan da poklonoprimcu nadoknadi tu štetu.

Opšte odredbe Zakona o obligacionim odnosima primenljive su i na ugovor o poklonu, kao i na sve druge ugovore. To su na primer: odredbe o nedopuštenosti osnova ili predmeta ugovora, protivnosti prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima i sl.

Kod ugovora o poklonu, takođe, treba obratiti pažnju i na uticaj pravila naslednog prava. Nasledniku se poklon koji mu je učinjen uračunava u njegov nasledni deo, osim ako je u pitanju uobičajen poklon i ako je on manje vrednosti, kao i ako je drugačije rečeno ili je postojala drugačija namera. Takođe, ako je u poslednjoj godini života poklonodavca poklon učinjen drugome, ukoliko je nužni deo naslednika time ugrožen, takav poklon može biti osporen.

Porez na poklon

Kod ugovora na poklon plaća se porez a poklon, i ta poreska obaveza glasi na poklonoprimca. Porez biste morali da platite na poklonjenu nepokretnost, poklonjenu stvar, gotov novac i druge moguće predmete poklona za koje Zakon o porezima na imovinu propisuje obavezu plaćanja poreza na poklon. Međutim, kod obaveze plaćanja poreza na poklon, postoje određene olakšice i osnovi oslobađanja od ove obaveze.

Od poreza na poklon oslobođeni su srodnici poklonodavca koji su u njegovom prvom naslednom redu, odnosno, njegova deca, kao i bračni drug. Naslednici drugog naslednog reda su roditelji, braća i sestre, koji u nekim slučajevima, ako imaju posebnu vezu sa predmetom

poklona, takođe mogu biti oslobođeni poreza. Ti slučajevi izričito su regulisani Zakonom. Ukoliko ne spadaju u izričito regulisane slučajeve propisane zakonom poklonoprimci koji su u drugom naslednom redu poklonodavca, plaćaju porez u visini od 1,5 % vrednosti poklona. Dok treći nasledni red i svi ostali plačaju 2,5% vrednosti poklona.

Raskid ugovora

Ugovor o poklonu je jednostrano obavezan dobročin ugovor, ali on je i dvostrani pravni posao. On se može raskinuti sporazumno ili jednostranim raskidom od strane poklonodavca. U slučaju jednostranog raskida ugovora mogu postojati sledeći razlozi:

Nezahvalnost – Poklonoprimac duguje zahvalnost za naklonost poklonodavca. Ukoliko poklonoprimac izrazi nezahvalnost, novi zakoni tu nezahvalnost uzimaju kao razlog za raskid ugovora o poklonu.

Osiromašenje poklonodavca – Osiromašenje je nedostatak nužnih sredstava za život. Mora postojati visok nivo osiromašenja, takvo, da dovodi u pitanje materijalnu egzistenciju poklonodavca i lica koje je dužan da izdržava.

Razvod, poništenje braka – U slučaju razvoda, pravi se razlika između običnih i ostalih poklona. Obični pokloni se ne vraćaju, a ostali pokloni se mogu vratiti prema pravnim pravilima.

Opoziv poklona od strane trećih lica

Pored zastupanja povodom sastava ugovora o poklonu, poreza na poklon i ostalih drugih pitanja, koja su navedena u gore navedenom tekstu, pružamo i pravno savetovanje povodom istih.

Чланак Ugovor o poklonu се појављује прво на Advokat Novi Sad.

Kupoprodaja nepokretnosti je pravni posao koji je regulisan ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti čija forma i sadržina su propisani Zakonom o obligacionim odnosima i Zakonom o prometu nepokretnosti.

Takođe, obzirom na kompleksnost Ugovora o prodaji nepokretnosti (naziv prema Zakonu o obligacionim odnosima) prilikom zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti potrebno je imati u vidu i pojedine odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, Zakona o državnom premeru i katastru, pa čak i Zakona o deviznom poslovanju, Zakona o porezima na imovinu, Zakona o PDV, kao i Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.

Nepokretnosti su: zemljište (poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko zemljište), zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.), posebni delovi zgrada (stanovi, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) i drugi građevinski objekti.

Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti obavezuje se prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar.

Ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti zaključen u pismenoj formi i overen kod Javnog beležnika, pod pretnjom ništavosti.

Prema Zakonu o deviznom poslovanju kupoprodajna cena nepokretnosti može biti izražena u evrima što predstavlja izuzetak od pravila da se u Republici Srbiji plaćanje, naplaćivanje i prenos vrši u dinarima.

Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ograničeno je gotovinsko poslovanje te je propisano da lice koje prodaje nekretninu u Republici Srbiji ne sme od kupca da primi gotov novac za njihovo plaćanje u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, nego ovo plaćanje mora da se izvrši preko računa.

U ugovor o kupoprodaji nepokretnosti se često unosi i odredba koja se odnosi na odgovornost za pravne nedostatke, tzv. zaštita od evikcije. Ta odredba glasi da: prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo trećeg koje isključuje, umanjuje ili ograničava kupčevo pravo, te kad treće lice polaže neko pravo na stvar, kupac je dužan obavestiti prodavca o tome, izuzev kad je to prodavcu već poznato, i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije trećeg.

Ovu odredbu nema potrebe unositi u ugovor o prodaji budući da je zaštita od evikcije propisana Zakonom o obligacionim odnosima i primenjuje se u svakom slučaju, ali praksa je pokazala da se ova odredba uglavnom unosi u ugovor.

Dve su posledice nastupanja evikcije. Ukoliko prodavac ne postupi po zahtevu kupca, u slučaju oduzimanja stvari od kupca ugovor se raskida po samom zakonu (automatski raskid), dok u slučaju umanjenja ili ograničenja kupčevog prava, kupac može po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno sniženje cene. U svakom slučaju kupac ima pravo na naknadu pretrpljene štete.

Kod primene evikcije vrlo bitno je da li je kupac savesan ili nije, odnosno ukoliko je kupac u času zaključivanja ugovora znao za mogućnost da mu stvar bude oduzeta, ili da njegovo pravo bude smanjeno ili ograničeno, nema pravo na naknadu štete ako se ta mogućnost ostvari, ali ima pravo zahtevati vraćanje, odnosno sniženje cene.

Prenosom prava svojine na zgradi istovremeno se prenosi i pravo svojine na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Prenosom prava svojine na zgradi izgrađenoj na zemljištu na kome vlasnik zgrade nema pravo svojine, već samo pravo korišćenja, prenosi se i pravo korišćenja na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u pismenoj formi, a potpisi ugovarača overavaju se od Javnog beležnika. Ugovori koji nisu zaključeni na ovaj način ne proizvode pravno dejstvo. Sud može da prizna pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti čak i takvom ugovoru, koji je zaključen u pisanom obliku, na kome potpisi ugovarača nisu overeni od strane Javnog beležnika, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnim delom, da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis.

Za overu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti nadležan je Javni beležnik na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi. Nakon overe ugovora o kupoprodaji Javni beležnik ugovor dostavlja Republičkom geodetskom zavodu i Poreskoj upravi, s tim da je potrebno na overi javnom beležniku dostaviti poresko izjašnjenje.

Suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasnički deo dužan je da ga prethodno ponudi ostalim suvlasnicima. U slučaju kad ima više suvlasnika, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima suvlasnik sa većim suvlasničkim delom. Kad ima više suvlasnika koji bi imali pravo preče kupovine, suvlasnik nepokretnosti ima pravo da sam odluči kome će od njih prodati svoj deo nepokretnosti.

Vlasnik koji namerava da proda poljoprivredno zemljište, dužan je da ga prethodno ponudi vlasniku susednog poljoprivrednog zemljišta. U slučaju kad ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište graniči sa poljoprivrednim zemljištem prodavca, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima vlasnik susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca. Ako ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca, a granične linije su jednake, prednost između njih ima vlasnik susednog zemljišta čija je površina najveća.

Ponuda koja se dostavlja istovremeno svim nosiocima prava preče kupovine, mora da sadrži podatke o nepokretnosti, ceni i ostalim uslovima prodaje. Imalac prava preče kupovine dužan je da se u roku od 15 dana od dana prijema ponude pismenim putem izjasni o ponudi. Ponuda i izjava o prihvatanju ponude mora se učiniti preporučenim pismom. Ako se imalac prava preče kupovine, kome je učinjena ponuda, u roku od 15 dana od dana prijema ponude, ne izjasni da prihvata ponudu, prodavac može prodati nepokretnost drugom licu, ali ne pod povoljnijim uslovima. Ako imalac prava preče kupovine ne prihvati ponudu, a vlasnik tu nepokretnost ne proda ni trećem licu u roku od jedne godine od dana neprihvatanja ponude, dužan je da u slučaju ponovne prodaje postupi ispočetka kao da nije ni ponudio imaocu prava preče kupovine. Ako je prodavac prodao nepokretnost, a nije je prethodno ponudio imaocu prava preče kupovine ili je nepokretnost prodao pod uslovima povoljnijim od uslova iz ponude, imalac prava preče kupovine može tužbom kod suda da zahteva poništaj ugovora o prodaji nepokretnosti i da se nepokretnost njemu proda, pod istim uslovima. Tužba se može podneti u roku od 30 dana, računajući od dana kada je imalac prava preče kupovine saznao za prodaju te nepokretnosti, a najkasnije u roku od dve godine od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti. Tužilac je dužan da istovremeno sa podnošenjem tužbe položi kod nadležnog suda iznos u visini tržišne vrednosti nepokretnosti.

Ugovor o otuđenju nepokretnosti iz državne i društvene svojine zaključen protivno propisima je ništav.

Nakon zaključenja i overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti kupac i prodavac pristupaju u ovlašćenu poslovnu banku radi tranfsera novca na ime kupoprodajne cene.

Naime, ovo su ukratko osnovne informacije vezane za ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, ali ugovor o kupoprodaji nepokretnosti je vrlo komplikovan pravni posao prilikom čijeg zaključenja je potrebno biti posebno obazriv.

Чланак Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti се појављује прво на Advokat Novi Sad.

Testament ili zaveštanje je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku. Zaveštanje može sačiniti lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasuđivanje.

Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost. Izuzetno, kad se bitno izmene prilike koje su u vreme zaveštanja bile zaveštaočeva odlučujuća pobuda, sud može, na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe zaveštanja ili celo zaveštanje ako zaveštalac to nije mogao učiniti zbog gubitka sposobnosti za rasuđivanje. Zahtev se može postaviti u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.

Zaveštaočeva volja za sačinjavanje zaveštanja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna. Zaveštaočeva namera za sačinjavanje zaveštanja mora biti određena i bezuslovna, a zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.

OBLICI ZAVEŠTANJA/TESTAMENTA

a) Svojeručni testament

Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. Za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije nužno da se u njemu naznači datum kada je sačinjeno, ali je to poželjno.

b) Pismeni testament pred svedocima

Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati.

Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka.

v) Sudski testament

Sudsko zaveštanje sačinjava se po pravilima koja važe za sastavljanje isprava ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Zaveštanje može po kazivanju zaveštaoca sačiniti sudija, pošto prethodno utvrdi zaveštaočev identitet. Pošto zaveštalac takvo zaveštanje pročita i potpiše, sudija na samom zaveštanju potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao. Kad zaveštalac nije u stanju da pročita zaveštanje koje mu je sačinio sudija, ovaj ga zaveštaocu čita u prisustvu dva svedoka, pa onda zaveštalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potom zaveštanje potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. Sudija je dužan na samom zaveštanju potvrditi da su sve ove radnje učinjene.

Kad je zaveštanje sačinjeno u sudu na čijem području zaveštalac nema prebivalište, sud je dužan o tome odmah izvestiti sud na čijem području zaveštalac ima prebivalište. Zaveštalac može svojeručno zaveštanje, pismeno zaveštanje pred svedocima i sudsko zaveštanje poveriti na čuvanje nadležnom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu. Sud će o prijemu zaveštanja sačiniti zapisnik i zaveštanje staviti u zaseban omot koji će se zapečatiti i čuvati u sudu.

g) Konzularni testament

Zaveštaocu može u inostranstvu zaveštanje sačiniti konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Savezne Republike Jugoslavije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja.

d) Međunarodni testament

Međunarodno zaveštanje je punovažno bez obzira na mesto gde je sačinjeno i na to gde se nalaze dobra zaveštaočeva, bez obzira na državljanstvo zaveštaoca, na njegovo prebivalište ili boravište, ako je sačinjeno u obliku međunarodnog zaveštanja, u skladu sa odredbama Zakona o nasleđivanju. Ništavost međunarodnog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost kao zaveštanja druge vrste. Odredbe ovog zakona o međunarodnom zaveštanju ne primenjuju se na oblike zaveštanja koje su u istom pismenu sačinila dva ili više lica.

Međunarodno zaveštanje mora biti sačinjeno u pismenom obliku, ali ga zaveštalac ne mora svojeručno napisati.Međunarodno zaveštanje može biti sačinjeno na bilo kom jeziku, rukom ili na neki drugi način.

U prisustvu dva svedoka i lica ovlašćenog za sastavljanje međunarodnog zaveštanja, zaveštalac izjavljuje da je sačinjeno pismeno njegovo zaveštanje i da je upoznat s njegovom sadržinom. Zaveštalac nije dužan da sa sadržinom međunarodnog zaveštanja upozna svedoke, niti ovlašćeno lice.

U prisustvu svedoka i ovlašćenog lica zaveštalac potpisuje zaveštanje ili, ako ga je prethodno potpisao, priznaje i potvrđuje potpis za svoj. Ako zaveštalac nije u stanju da potpiše, saopštava razlog ovlašćenom licu, koje to zabeležava na zaveštanju. Zaveštalac može zatražiti da ga drugi, u njegovo ime, potpiše na zaveštanju a ovlašćeno lice će to zabeležiti na zaveštanju.

Svedoci i ovlašćeno lice u prisustvu zaveštaoca stavljaju istovremeno svoje potpise na zaveštanje.

Potpisi se moraju staviti na kraju zaveštanja. Kad se zaveštanje sastoji od više listova, zaveštalac mora da potpiše svaki list ili, ako on nije u stanju da se potpiše, zaveštanje može potpisati drugi u njegovo ime, ili ovlašćeno lice. Svaki list zaveštanja mora biti obeležen brojem. Datum sačinjavanja međunarodnog zaveštanja je datum pod kojim ga je potpisalo ovlašćeno lice. Ovlašćeno lice taj datum stavlja na kraju zaveštanja.

Kad je za sačinjavanje međunarodnog zaveštanja potreban tumač, određuje ga ovlašćeno lice. Tumač mora ispuniti uslove predviđene za svedoke međunarodnog zaveštanja.

Ako ne postoji obavezan propis o čuvanju zaveštanja, ovlašćeno lice pita zaveštaoca da li želi dati izjavu o čuvanju zaveštanja. Mesto gde zaveštalac ima nameru da čuva zaveštanje zabeležava se u potvrdi koju izdaje ovlašćeno lice. Ovlašćeno lice priložiće međunarodnom zaveštanju potvrdu, na obrascu propisanom odgovarajućom međunarodnom konvencijom.

Potvrda se sastavlja u dva primerka, od kojih jedan čuva ovlašćeno lice, a drugi predaje zaveštaocu. Potvrda ovlašćenog lica uzima se kao dovoljan dokaz formalne punovažnosti pismena kao međunarodnog zaveštanja, sve dokle se ne dokaže suprotno.

Nepostojanje ili nepravilnost potvrde ne utiče na formalnu punovažnost međunarodnog zaveštanja sačinjenog u skladu sa odredbama Zakona o nasleđivanju.

Međunarodno zaveštanje se može opozvati isto kao i ostali oblici zaveštanja, prema ovom zakonu. Pri tumačenju i primeni odredaba ovog zakona o međunarodnom zaveštanju vodiće se računa o njegovom međunarodnom obeležju i potrebi njegovog jednoobraznog tumačenja.

đ) Brodski testament

Zaveštaocu može na brodu RS zaveštanje sačiniti zapovednik broda, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja. Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana povratka zaveštaoca u RS

e) Vojni testament

Za vreme mobilizacije ili rata, zaveštanje onom ko je na vojnoj dužnosti može sačiniti komandir čete i drugi starešina njegovog ili višeg ranga, ili neko drugi u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina odvojenog odreda, a po pravilima koja važe za sačinjavanje sudskog zaveštanja. Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku šezdeset dana od dana završetka rata, a ako je zaveštalac ranije ili docnije demobilisan – po isteku trideset dana od dana demobilisanja.

ž) Usmeni testament

Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje. Usmeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjeno.

Svedoci pred kojima je zaveštalac usmeno izrekao svoju poslednju volju dužni su da bez odlaganja napismeno sastave zaveštaočevu izjavu i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseći pri tom kada je, gde i u kojim prilikama zaveštalac izrekao svoju poslednju volju. Izvršenje te dužnosti nije uslov punovažnosti usmenog zaveštanja.

z) Javnobeležnički testament

Javnobeležničko zaveštanje sačinjava javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa. Zaveštajni svedoci moraju biti pismeni, punoletni i poslovno potpuno sposobni, izuzev kod usmenog zaveštanja, kada svedoci ne moraju biti pismeni.

SVEDOCI I SADRŽINA TESTAMENTA

Svedoci međunarodnog i pismenog testmanta pred svedocima moraju znati i jezik na kom zaveštalac izjavljuje da je testament njegov, a svedoci usmenog i sudskog testament moraju znati i jezik na kom je testament sačinjen.

Ne može biti zaveštajni svedok lice koje je zaveštaocu krvni srodnik u pravoj liniji, pobočni srodnik zaključno sa četvrtim stepenom srodsva, tazbinski srodnik zaključno s drugim stepenom srodstva, srodnik po usvojenju, supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, bivši vanbračni partner, staralac, bivši staralac, štićenik ili bivši štićenik. Prethodno navedeno ne važi za usmeno zaveštanje.

Zaveštanjem se može postaviti jedan ili više naslednika. Naslednik na osnovu zaveštanja je onaj kome je zaveštalac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine određen prema njenoj celini. Naslednikom se smatra i onaj kome je zaveštanjem ostavljena jedna ili više određenih stvari ili prava ako je zaveštalac hteo da taj bude naslednik.

Naslednici, isporukoprimci i drugi kojima su ostavljene kakve koristi moraju biti određeni ili odredivi. Odredivi su ako zaveštanje sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi ko su oni. Zaveštanjem može biti određen onaj kome će pripasti nasledstvo ako postavljeni naslednik ne može ili neće da nasledi. Isto važi i za isporuku.

Чланак Testament се појављује прво на Advokat Novi Sad.

Obveznici službene dostave isprava, odnosno organi javne uprave i drugi organi i organizacije koji u vršenju javnih ovlašćenja donose odluke koje predstavljaju osnov za upis u katastar nepokretnosti, dostavljaju putem e-Šaltera izvršne odluke i druga akta koja predstavljaju podoban pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti.

Republički geodetski zavod unapredio je poslovni proces podnošenja zahteva i dostave isprava za upis u katastar nepokretnosti i katastar vodova uvođenjem informacionog sistema e-Šalter i sem obveznicima službene dostave isprava ovaj pristup omogućio i pojedinim advokatima, bankama, geodetskim organizacijama i agencijama za nekretnine. Advokatska kancelarija Jelena Malešev u Novom Sadu kao advokat za imovinske odnose poseduje pristup e-Šalter, s tim da je pristup omogućen ne samo za Novi Sad, nego za teritoriju cele Republike Srbije.

Чланак e- Šalter Republičkog geodetskog zavoda се појављује прво на Advokat Novi Sad.