Ostavinski postupak (raspravljanje zaostavštine) je vanparnični postupak u kom sud ili javni beležnik utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima i drugim licima.

Ko pokreće ostavinski postupak? Ko je nadležan za ostavinski postupak?

Ostavinski postupak pokreće se po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo. Takođe, ostavinski postupak može se pokrenuti po predlogu za pokretanje ostavinske rasprave koji može podneti sudu svako pravno zainteresovano lice.

Za raspravljanje zaostavštine stvarno je nadležan osnovni sud na čijem području je ostavilac u vreme smrti imao prebivalište odnosno boravište. Ukoliko ostavilac nije imao u vreme smrti prijavljeno ni prebivalište ni boravište na teritoriji Republike Srbije, mesno će biti nadležan sud na čijem se području nalazi pretežni deo ostaviočeve zaostavštine. U toku celog postupka nadležni sud može da izrekne mere za obezbeđenje zaostavštine.

Kada se pokrene ostavinski postupak njega dalje sprovodi sud ili sprovođenje ostavinskog postupka može da poveri javnom beležniku.

Ostavinski postupak podrazumeva nekoliko faza:

1. Popis i procena imovine
2. Postupak po prijemu smrtovnice
3. Raspravljanje zaostavštine
4. Donošenje rešenja o nasleđivanju

Neophodno je da sud/ javni beležnik pre svega utvrdi sve preduslove za otvaranje rasprave: da li je ostavilac preminuo, da li je iza sebe ostavio imovinu i kolika je njena vrednost, da li postoji testament, da li postoje naslednici.

Sud/javni beležnik je dužan da prilikom raspravljanja zaostavštine raspravi sva pitanja koja su od značaja: sastav, sadržinu i vrednost zaostavštine, koja lica imaju pravno na nasleđe (ko su naslednici), veličinu naslednih delova, pravo na legat. Sud/javni beležnik zakazuje ročište za raspravljanje zaostavštine na koje poziva sva zainteresovana lica, kako srodnike tako i testamentarne naslednike i legatare koji ne moraju biti srodinici.

Na ročištu za raspravljanje zaostavštine testamentarni i zakonski naslednici dužni su da daju nasledničke izjave. Naslednička izjava može biti pozitivna (da se naslednik prima nasledstva) ili negativna (da se odriče nasledstva), takođe naslednička izjava ne može biti delimična (npr. da se naslednik prima samo prava ali ne i obaveza) i ne može biti data pod uslovom.

Kod negativne nasledničke izjave bitno je napomenuti da ona ne isključuje pravo predstavljanja (naslednikov potomak se poziva da nasledni).

Takođe, bitno je napomenuti da izjava naslednika da se odriče svog naslednog dela u korist drugog naslednika, nije negativna nasledna izjava već pozitivna nasledna izjava kojom se naslednik u stvari prvo prima nasledstva, a zatim svoj deo poklanja drugom. Ovo je vrlo bitan momenat,jer utiče na pravila oporezivanja i u ovom slučaju će se taj deo zaostavštine nasledniku u čiju korist se odrekao oporezivati kao poklon.

Nasledna izjava može se dati i u pisanom obliku, ali mora biti overena od strane javnog beležnika.

Ukoliko se neki od naslednika ne pojavi na ročištu za raspravljanje zaostavštine sud/javni beležnik će uzeti kao da je dao pozitivnu naslednu izjavu.

Sud/javni beležnik na ostavinskoj raspravi raspravlja samo one činjenice koje nisu sporne, odnosno primenjuje pravo na utvrđene činjenice koje nisu sporne. Ukoliko se u toku ostavinske rasprave jave sporne činjenice (npr. jedan od naslednika istakne da je testament falsifikovan) ostavinski sud/javni beležnik će prekinuti raspravu rešenjem i uputit stranke da spor reše u parničnom postupku.

Rešenje o nasleđivanju

Nakon ročišta za raspravljanje zaostavštine i nakon što je sud utvrdio sve činjenice koje su od značaja za raspravljanje zaostavštine, donosi rešenje o nasleđivanju kojim utvrđuje ko su naslednici umrlog, koliki su njihovi nasledni delovi, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, a koja legatarima kao i drugim licima (npr. plodouživanje).

Rešenje o nasleđivanju može da se pobija žalbom u roku od 15 dana od prijema rešenja. Nakon što rešenje o nasleđivanju postane pravnosnažno vanrednim pravnim lekovima se ne može tražiti ponavljanje postupka već zainteresovana strana mora svoja prava ostvariti u parničnom postupku (po tužbi) ili postavljanjem nekog od naslednopravnih zahteva posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju.​​

Za sva dalja pitanja i eventualne informacije advokatska kancelarija Malešev Vam stoji na raspolaganju.

Чланак Ostavinski postupak се појављује прво на Advokat Novi Sad.

Чланак Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata се појављује прво на Advokat Novi Sad.

Narodna Skupština Republike Srbije je 9. septembra 2021. godine usvojila novi Zakon o zaštiti potrošača („Službeni glasnik RS“, br. 88/2021) (u daljem tekstu: Zakon), kojim nastoji da izmeni nedostatke prethodnog zakona i da omogući harmonizaciju prava sa evropskom regulativom.

Zakon je stupio na snagu 11. septembra 2021. godine, ali počinje sa primenom tri meseca od dana njegovog stupanja na snagu, to jest 11. decembra 2021. godine, osim odredaba koje se odnose na vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, koje se primenjuju po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona, odnosno 11. marta 2022. godine.

Novi Zakon predviđa zabranu direktnog oglašavanja telefonom, faksom ili elektronskom poštom i drugim sredstvima komunikacije na daljinu, bez prethodnog pristanka potrošača. Svako ko ne bude želeo da prima pozive ili poruke moći će da se prijavi popunjavanjem obrasca kod mobilnog operatera ili operatera fiksne telefonije i prijave se u registar “Ne zovi”.

Registar se vodi pri regulatornom telu nadležnom za elektronske komunikacije (RATEL), koji sadrži podatke potrošača, kao što su ime i prezime, jedinstveni matični broj potrošača, broj telefona i datum upisa u registar. Takođe, ovaj registar je javan. Trgovci koji se ne budu obazirali na podatke iz registra „Ne zovi“, rizikovaće plaćanje novčane kazne u iznosu od 30.000,00 RSD za preduzetnike ili 50.000,00 RSD za pravna lica. Trgovci bi mogli biti kažnjivani i prekršajno ukoliko pozivaju potrošače čiji su brojevi uneti u navedeni registar.

Pre otpočinjanja pružanja usluge, ukoliko vrednost prelazi 5.000,00 RSD, pružalac usluge je dužan da pribavi pisanu saglasnost potrošača na proračun. Potrošač može da odbije plaćanje cene, ako mu pružalac usluge ne dostavi specifikaciju.

Nadalje, novi Zakon propisuje obavezu trgovcima da učestvuju u vansudskim sporovima sa kupcima, ukoliko dođe do njih. Trgovac je dužan da pre zaključenja ugovora o prodaji robe ili pružanju usluga, potrošača na jasan i razumljiv način na srpskom jeziku ili jeziku nacionalne manjine obavesti o mogućnosti vansudskog rešavanja spora. Vansudski postupak će moći da pokrene potrošač samo ukoliko je prethodno izjavio reklamaciju ili prigovor trgovcu, a nakon prijema odgovora ili odluke prodavca o izjavljenoj reklamaciji. U izjašnjenju potrošač će morati da navede činjenice na kojima zasniva svoje navode i dokaze.

Naime, trgovac je obavezan da učestvuje u postupku vansudskog rešavanja potrošačkih sporova pred telom za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, a čije uslove za osnivanje i rad utvrđuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Privredni subjekti koji odbiju da učestvuju u medijaciji ili ne objave obaveštenje da kupac ima pravo na vansudsko rešavanje spora plaćaju kaznu u iznosu od 50.000,00 RSD. Vansudsko rešavanje potrošačkog spora u skladu sa ovim zakonom može da traje najduže 90 dana od dana podnošenja predloga, a u izuzetnim slučajevima, kada je predmet spora složen, rok od 90 dana se može produžiti za najviše još 90 dana, o čemu će telo bez odlaganja morati da obavesti potrošača i trgovca.

Novi Zakon obavezuje sudove da evidentiraju svaku tužbu potrošača i da jednom godišnje dostavljaju podatke o broju potrošačkih sporova, donetih presuda i prosečnoj dužini trajanja potrošačkih sporova ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa, na propisanom obrascu, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu. Cilj ovakvog rešenja je da se smanji broj potrošačkih sporova, koji vode sudovi.

Jedna od najznačajnih novina je obavezujuća priroda predugovornih informacija, koja predviđa da se putniku iz ugovora o turističkom putovanju moraju pružiti informacije drugih troškova, koji nisu obuhvaćeni jedinstvenom prodajnom cenom turističkog putovanja, stoga putnik neće biti u obavezi da ih snosi ukoliko ne bude upoznat sa njima. Pored toga, organizator će imati veću odgovornost, pa će tako biti odgovoran za sve greške koje nastanu usled tehničkih nedostataka u procesu rezervisanja putovanja ili usluga.

Zakon na kraju pooštava kaznenu politiku za pravna lica, ali i predviđa da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ni voditi, ako proteknu dve godine od dana kada je prekršaj učinjen, izuzev članova koji se odnose na kolektivni interes potrošača i mere njihove zaštite, gde produžava zastarelost prekršaja na tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.

Чланак Zakon o zaštiti potrošača се појављује прво на Advokat Novi Sad.

Šta je medijacija? Medijacija je neformalan postupak u kome se pregovaranjem uz posredstvo treće neutralne osobe – medijatora, koji nije sudija u sporu, dolazi do mirnog rešenja spora.

Strane koje žele da sporni odnos reše mirnim putem u postupku medijacije rešavaju ga uz pomoć jednog ili više posrednika – medijatora koji kroz dogovaranje i pregovaranje pomaže strankama da postignu zajedničko rešenje i dođu do sporazuma koji će rešiti njihove sporne odnose i biti prihvatljiv za obe strane.

Medijatori su neutralni i nepristrasni. Naime, ukoliko stranke u bilo kom momentu imaju sumnju u njihovu nepristrasnost one mogu promeniti medijatora. Takođe, ukoliko medijatori smatraju da je medijacija necelishodna i da stranke ne žele da sarađuju, uvek mogu prekinuti postupak medijacije. Naravno, to ne sprečava stranke da docnije pokušaju pred drugim medijatorom.

Medijacija je moguća u svim spornim odnosima, i to: imovinsko- pravnim odnosima fizičkih i pravnih lica, privrednim, porodičnim, radnim (osim sporova koji nastaju povodom otkaza ugovora o radu i isplati minimalne zarade), drugim građansko- pravnim odnosima, krivičnim i upravnim.

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDSKIM TAKSAMA od 1. januara 2019. godine stranke su oslobođene plaćanja svih sudskih taksi, ako spor reše medijacijom, sudskim poravnanjem, priznanjem ili odricanjem od tužbenog zahteva.

Чланак Šta je medijacija се појављује прво на Advokat Novi Sad.