Ostavinski postupak

Ostavinski postupak (raspravljanje zaostavštine) je vanparnični postupak u kom sud ili javni beležnik utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima i drugim licima.

Ko pokreće ostavinski postupak? Ko je nadležan za ostavinski postupak?

Ostavinski postupak pokreće se po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo. Takođe, ostavinski postupak može se pokrenuti po predlogu za pokretanje ostavinske rasprave koji može podneti sudu svako pravno zainteresovano lice.

Za raspravljanje zaostavštine stvarno je nadležan osnovni sud na čijem području je ostavilac u vreme smrti imao prebivalište odnosno boravište. Ukoliko ostavilac nije imao u vreme smrti prijavljeno ni prebivalište ni boravište na teritoriji Republike Srbije, mesno će biti nadležan sud na čijem se području nalazi pretežni deo ostaviočeve zaostavštine. U toku celog postupka nadležni sud može da izrekne mere za obezbeđenje zaostavštine.

Kada se pokrene ostavinski postupak njega dalje sprovodi sud ili sprovođenje ostavinskog postupka može da poveri javnom beležniku.

Ostavinski postupak podrazumeva nekoliko faza:

  1. Popis i procena imovine
  2. Postupak po prijemu smrtovnice
  3. Raspravljanje zaostavštine
  4. Donošenje rešenja o nasleđivanju

Neophodno je da sud/ javni beležnik pre svega utvrdi sve preduslove za otvaranje rasprave: da li je ostavilac preminuo, da li je iza sebe ostavio imovinu i kolika je njena vrednost, da li postoji testament, da li postoje naslednici.

Sud/javni beležnik je dužan da prilikom raspravljanja zaostavštine raspravi sva pitanja koja su od značaja: sastav, sadržinu i vrednost zaostavštine, koja lica imaju pravno na nasleđe (ko su naslednici), veličinu naslednih delova, pravo na legat. Sud/javni beležnik zakazuje ročište za raspravljanje zaostavštine na koje poziva sva zainteresovana lica, kako srodnike tako i testamentarne naslednike i legatare koji ne moraju biti srodinici.

Na ročištu za raspravljanje zaostavštine testamentarni i zakonski naslednici dužni su da daju nasledničke izjave. Naslednička izjava može biti pozitivna (da se naslednik prima nasledstva) ili negativna (da se odriče nasledstva), takođe naslednička izjava ne može biti delimična (npr. da se naslednik prima samo prava ali ne i obaveza) i ne može biti data pod uslovom.

Kod negativne nasledničke izjave bitno je napomenuti da ona ne isključuje pravo predstavljanja (naslednikov potomak se poziva da nasledni).

Takođe, bitno je napomenuti da izjava naslednika da se odriče svog naslednog dela u korist drugog naslednika, nije negativna nasledna izjava već pozitivna nasledna izjava kojom se naslednik u stvari prvo prima nasledstva, a zatim svoj deo poklanja drugom. Ovo je vrlo bitan momenat,jer utiče na pravila oporezivanja i u ovom slučaju će se taj deo zaostavštine nasledniku u čiju korist se odrekao oporezivati kao poklon.

Nasledna izjava može se dati i u pisanom obliku, ali mora biti overena od strane javnog beležnika.

Ukoliko se neki od naslednika ne pojavi na ročištu za raspravljanje zaostavštine sud/javni beležnik će uzeti kao da je dao pozitivnu naslednu izjavu.

Sud/javni beležnik na ostavinskoj raspravi raspravlja samo one činjenice koje nisu sporne, odnosno primenjuje pravo na utvrđene činjenice koje nisu sporne. Ukoliko se u toku ostavinske rasprave jave sporne činjenice (npr. jedan od naslednika istakne da je testament falsifikovan) ostavinski sud/javni beležnik će prekinuti raspravu rešenjem i uputit stranke da spor reše u parničnom postupku.

Rešenje o nasleđivanju

Nakon ročišta za raspravljanje zaostavštine i nakon što je sud utvrdio sve činjenice koje su od značaja za raspravljanje zaostavštine, donosi rešenje o nasleđivanju kojim utvrđuje ko su naslednici umrlog, koliki su njihovi nasledni delovi, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, a koja legatarima kao i drugim licima (npr. plodouživanje).

Rešenje o nasleđivanju može da se pobija žalbom u roku od 15 dana od prijema rešenja. Nakon što rešenje o nasleđivanju postane pravnosnažno vanrednim pravnim lekovima se ne može tražiti ponavljanje postupka već zainteresovana strana mora svoja prava ostvariti u parničnom postupku (po tužbi) ili postavljanjem nekog od naslednopravnih zahteva posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju.​​

Za sva dalja pitanja i eventualne informacije advokatska kancelarija Malešev Vam stoji na raspolaganju.

Call Now Button065/69-629-59