Ostavinski postupak (raspravljanje zaostavštine) je vanparnični postupak u kom sud ili javni beležnik utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima i drugim licima.

Ko pokreće ostavinski postupak? Ko je nadležan za ostavinski postupak?

Ostavinski postupak pokreće se po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo. Takođe, ostavinski postupak može se pokrenuti po predlogu za pokretanje ostavinske rasprave koji može podneti sudu svako pravno zainteresovano lice.

Za raspravljanje zaostavštine stvarno je nadležan osnovni sud na čijem području je ostavilac u vreme smrti imao prebivalište odnosno boravište. Ukoliko ostavilac nije imao u vreme smrti prijavljeno ni prebivalište ni boravište na teritoriji Republike Srbije, mesno će biti nadležan sud na čijem se području nalazi pretežni deo ostaviočeve zaostavštine. U toku celog postupka nadležni sud može da izrekne mere za obezbeđenje zaostavštine.

Kada se pokrene ostavinski postupak njega dalje sprovodi sud ili sprovođenje ostavinskog postupka može da poveri javnom beležniku.

Ostavinski postupak podrazumeva nekoliko faza:

1. Popis i procena imovine
2. Postupak po prijemu smrtovnice
3. Raspravljanje zaostavštine
4. Donošenje rešenja o nasleđivanju

Neophodno je da sud/ javni beležnik pre svega utvrdi sve preduslove za otvaranje rasprave: da li je ostavilac preminuo, da li je iza sebe ostavio imovinu i kolika je njena vrednost, da li postoji testament, da li postoje naslednici.

Sud/javni beležnik je dužan da prilikom raspravljanja zaostavštine raspravi sva pitanja koja su od značaja: sastav, sadržinu i vrednost zaostavštine, koja lica imaju pravno na nasleđe (ko su naslednici), veličinu naslednih delova, pravo na legat. Sud/javni beležnik zakazuje ročište za raspravljanje zaostavštine na koje poziva sva zainteresovana lica, kako srodnike tako i testamentarne naslednike i legatare koji ne moraju biti srodinici.

Na ročištu za raspravljanje zaostavštine testamentarni i zakonski naslednici dužni su da daju nasledničke izjave. Naslednička izjava može biti pozitivna (da se naslednik prima nasledstva) ili negativna (da se odriče nasledstva), takođe naslednička izjava ne može biti delimična (npr. da se naslednik prima samo prava ali ne i obaveza) i ne može biti data pod uslovom.

Kod negativne nasledničke izjave bitno je napomenuti da ona ne isključuje pravo predstavljanja (naslednikov potomak se poziva da nasledni).

Takođe, bitno je napomenuti da izjava naslednika da se odriče svog naslednog dela u korist drugog naslednika, nije negativna nasledna izjava već pozitivna nasledna izjava kojom se naslednik u stvari prvo prima nasledstva, a zatim svoj deo poklanja drugom. Ovo je vrlo bitan momenat,jer utiče na pravila oporezivanja i u ovom slučaju će se taj deo zaostavštine nasledniku u čiju korist se odrekao oporezivati kao poklon.

Nasledna izjava može se dati i u pisanom obliku, ali mora biti overena od strane javnog beležnika.

Ukoliko se neki od naslednika ne pojavi na ročištu za raspravljanje zaostavštine sud/javni beležnik će uzeti kao da je dao pozitivnu naslednu izjavu.

Sud/javni beležnik na ostavinskoj raspravi raspravlja samo one činjenice koje nisu sporne, odnosno primenjuje pravo na utvrđene činjenice koje nisu sporne. Ukoliko se u toku ostavinske rasprave jave sporne činjenice (npr. jedan od naslednika istakne da je testament falsifikovan) ostavinski sud/javni beležnik će prekinuti raspravu rešenjem i uputit stranke da spor reše u parničnom postupku.

Rešenje o nasleđivanju

Nakon ročišta za raspravljanje zaostavštine i nakon što je sud utvrdio sve činjenice koje su od značaja za raspravljanje zaostavštine, donosi rešenje o nasleđivanju kojim utvrđuje ko su naslednici umrlog, koliki su njihovi nasledni delovi, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, a koja legatarima kao i drugim licima (npr. plodouživanje).

Rešenje o nasleđivanju može da se pobija žalbom u roku od 15 dana od prijema rešenja. Nakon što rešenje o nasleđivanju postane pravnosnažno vanrednim pravnim lekovima se ne može tražiti ponavljanje postupka već zainteresovana strana mora svoja prava ostvariti u parničnom postupku (po tužbi) ili postavljanjem nekog od naslednopravnih zahteva posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju.​​

Za sva dalja pitanja i eventualne informacije advokatska kancelarija Malešev Vam stoji na raspolaganju.

Чланак Ostavinski postupak се појављује прво на Advokat Novi Sad.

Ugovor o doživotnom izdržavanju je regulisan odredbama Zakona o nasleđivanju. Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.

Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. Ukoliko nije ništa posebno ugovoreno obaveza izdržavanja obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave odnosno mora se overiti kod javnog beležnika. Ukoliko je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju nepokretnost, nadležan je javni beležnik prema mestu nalaženja nepokretnosti. Tako npr. ukoliko je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju stan ili kuća, koja se nalazi u Novom Sadu, za overu (solemnizaciju) nadležan je javni beležnik iz Novog Sada.

Prilikom solemnizacije ugovora javni beležnik je dužan da strane u ugovoru upozori da imovina koja je predmet ovog ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici. Prethodno navedenu napomenu javni beležnik stavlja u klauzuli o potvrđivanju. Ukoliko ne postoji ova napomena u klauzuli o potvrđivanju, ugovor je ništav.

,,IMOVINA KOJA JE PREDMET OVOG UGOVORA NE ULAZI U ZAOSTAVŠTINU I IZ NJE SE NE MOGU NAMIRITI NUŽNI NASLEDNICI”

Takođe, ništav je ugovor kada je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično). Kako ugovor ne bi bio ništav u prethodno navedenom slučaju potrebno je pribaviti saglasnost nadležnog organa starateljstva.

Doživotno izdržavanje je moguće ugovoriti za dvoje ili više lica. Kada je doživotno izdržavanje ugovoreno za dva ili više lica svako od njih ima prava na određena davanja i činjenja. Doživotno izdržavanje je moguće ugovoriti i u korist trećeg lica. Kada je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, davalac izdržavanja stiče svojinu na predmetu ugovora u trenutku smrti njegovog saugovarača, sem ukoliko nije ugovoreno da svojina prelazi u trenutku smrti trećeg lica. U ovom slučaju, obaveza izdržavanja traje do smrti trećeg lica.

Davalac izdržavanja može svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnoj knjizi. U tom slučaju upisuje se posebna zabeležba postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju. Takođe, isto pravo posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja ima i treće lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.

,,DAVALAC IZDRŽAVANJA MOŽE SVOJE PRAVO IZ UGOVORA UPISATI U KATASTAR NEPOKRETNOSI”

Što se tiče potraživanja primaoca izdržavanja, potraživanja primaoca izdržavanja ne mogu se preneti na drugo lice.

Ako se međusobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnošljivi, svako od njih može zahtevati da sud raskine ugovor. Kad sud izrekne raskid, primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena davanja i usluge. Ako je do raskida došlo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravičnu naknadu. Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, raskid ugovora posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.

Ukoliko se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano, sud može, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. Sud može pravo primaoca izdržavanja preinačiti u doživotnu rentu ako se saglase ugovornice. Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, raskid ugovora posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.

,,AKO SE MEĐUSOBNI ODNOSI UGOVORNIKA IZ BILO KOG RAZLOGA TOLIKO POREMETE DA POSTANU NEPODNOŠLJIVI, SVAKA STRANA MOŽE TRAŽITI DA SUD RASKINE UGOVOR”

Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.

U prethodno navedenom slučaju zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaočeve. Rok od jedne godine ne može početi da teče pre smrti primaoca izdržavanja.

Posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, naravno ako pristanu da prihvate njegove obaveze. Ako oni ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovor se raskida a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje.

Ukoliko bračni drug i potomci davaoca izdržavanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze, mogu zahtevati naknadu od primaoca izdržavanja. Sud će tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni ceneći imovno stanje primaoca izdržavanja i onih koji su bili ovlašćeni na produženje ugovora.

Ugovor o doživotnom izdržavanju predstavlja jedan složeni ugovor, te je prilikom njegovog sačinjavanja potrebno sagledati sve aspekte naslednog prava, kao i njegov uticaj na režim bračne sutekovine. Takođe, potrebno je imati poverenja u osobu sa kojom se zaključuje ugovor da ne bi kasnije došlo do raskida ugovora, jer problem nastaje ukoliko obe strane nisu saglasne da žele da raskinu ugovor o doživotnom izdržavanju. Nemojte čekati da se prethodno navedene nedoumice, kao i mnoge druge pojave nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju, nego ih sve rešite pre zaključenja istog.

Advokatska kancelarija Malešev, kao advokatska kancelarija iz Novog Sada se bavi sačinjavanjem ugovora o doživotnom izdržavanju, kao i davanjem pravnih saveta povodom prethodno navedenog ugovora. Takođe, kao advokatska kancelarija za sačinjavanje ugovora o doživotnom izdržavanju sačinjavamo iste kako za teritoriju Novog Sada, tako i za teritoriju cele Republike Srbije.

Чланак Ugovor o doživotnom izdržavanju се појављује прво на Advokat Novi Sad.

Ugovor o kupoprodaji. Na osnovu definicije ugovorom se naziva dvostrani pravni posao, kojim se izražava saglasnost volje dve ugovorne strane, o međusobnim pravima i obavezama.

Ugovor čiji je predmet kupovina ili prodaja zove se kupoprodajni ugovor. Ugovor o kupoprodaji je saglasna izjava volja dve ugovorne strane kojom se jedna ugovorna stana – prodavac obavezuje da drugoj strani – kupcu preda stvar koju prodaje. Tako da kupac stekne pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine.

Da bi ugovor o kupoprodaji nastao potrebno je da stanke postignu saglasnost o njegovim bitnim elementima. To je krajnji minimum o kome prodavac i kupac moraju postići saglasnost. To su stvar i cena. Ugovorom o prodaji obavezuje se prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda. Kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar.

Ugovor o kupoprodaji nepokretnih stvari

Ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti zaključen u formi propisanoj posebnim zakonom koji uređuje promet nepokretnosti, pod pretnjom ništavosti. U Republici Srbiji predviđena je pisana forma ugovora i potrebno je ugovor overiti kod Javnog beležnika prema mestu nalaženja nepokretnosti. U izuzetnim slučajevima se može overiti ugovor u nekom drugom mestu, a ne u mestu nalaženja nepokretnosti.

Ukoliko ne postoje ove izuzetne okolnosti, a stranka (kupac ili prodavac) ne može da pristupi overi ugovora. Stranka može ovlastiti treće lice da u njeno ime potpiše ugovor o kupoprodaji. Stranka može ovlastiti specijalnom punomoću advokata, svog prijatelja, člana uže i šire porodice da u njeno ime zaključi ugovor. Uostalom, stranka može ovlastiti bilo koje treće lice da u njemo ime i za njen račun zaključi ugovor o kupoprodaji. Punomoć za kupoprodaju nepokretnosti nakon što je, kao i ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, sačini advokat overava kod Javnog beležnika.

Prava i obaveze

Svako lice bez obzira da li imalo potrebna znanja ili ne, može da sačini ugovor. Ne postoji obaveza da ugovor sačinjava advokat, ali zbog kasnijih posledica koje mogu nastati najbolje se obratiti advokatu da sačini ugovor. Eventualno, ukoliko ste već sačinili ugovor o kupoprodaji, obratite se advokatu bar da pročita ugovor koji ste sačinili i ukaže na nepravilnosti koje postoje. Na posledice, koje mogu nastati zbog tih nepravilnosti.

Npr. ukoliko neuko lice sačini ugovor o kupoprodaji i konstatuje da je predat posed predmetne nekretnine, jer na većini ugovora koji su dostupni na internetu kao ,,modeli“ ili ,,primeri akata“ se navodi da ugovorne strane saglasno konstatuju da je predat posed predmetne nepokretnosti, a prodavac u suštini treba da se iseli tek za dva, tri meseca kupac svoja prava jedino možete tražiti pred sudom.

Na ovom mestu napominjemo da tužbe za iseljenje mogu trajati i nekoliko godina. Takođe, postoji još jedna gora situacija, da dođete sami da izbacite to lice iz stana. U tom slučaju to lice ima pravo da Vas tuži za smetanje državine i traži privremenu meru i Vi dolazite u situaciju da ste kupili stan, a da Vam ni sud ne da da uđete u isti, sve do pravosnažno okončanog postupka za smetanje državine, koji može da traje i nekoliko godina.

Overa ugovora

Nakon overe ugovora javni beležnik prosleđuje ugovor o kupoprodaji nepokretnosti nadležnom katastru nepokretnosti, kao i poreske prijave nadležnim poreskim upravama.

Prilikom kupoprodaje podnose se dve poreske prijave: poreska prijava za porez na imovinu i poreska prijava za porez na prenos apsolutnih prava, ukoliko stan nije kupljen od investitora.

Ukoliko se stan kupuje od investitora plaća se porez na dodatu vrednost i uglavnom je već uračunat u kupoprodajnu cenu stana, dok porez na prenos apsolutnih prava iznosi 2,5% vrednosti nekretnine.

Nadležna poreska uprava, kao vrednost nekretnine, može uzeti ugovorenu cenu. Ukoliko nadležna poreska uprava smatra da je ugovorena cena preniska onda će sama odrediti vrednost nekretnine. Prilikom određivanja vrednosti nepokretnosti poreska uprava će kao merodavne uzeti dva ugovora o kupoprodaji. Iste ili slične nepokretnosti sačinjenog u približnom vremenskom periodu.

Чланак Ugovor o kupoprodaji се појављује прво на Advokat Novi Sad.